Ćarlijanje o čarolijama
Pored mene je poluzatvorena kartonska kutija srcolikog oblika, iz koje skoro mehanički izvlačim malena čokoladna srca i halapljivo ih tamanim... Mislima sam daleko izvan sobe u kojoj sedim, napetost ne popušta, tekst u prozoru još uvek nedočitan. Onda, najednom zastajem i gledam se iznenađeno očima deteta, vidim vešticu, zamišljeno opaka i neosetljiva žderačica srca. Slutim, pustim li mislima na volju, razmotaće se bajka u kojoj sam glavni negativac. Kada se dogodio taj preobražaj? Decenije su već prošle od vremena kada sam u sopstvenim bajkama bivala princeza. Šta se događalo u međuvremenu? Jesam li padala postupno, preko dvorske dame, ključarice, kuvarice, pralje, prosjakinje, ili je mašta dugim sputavanjem zaboravila da vlada čarolijom...
Čini se kako čarolija bajkovanja nije jedina koja mi izmiče. Polako zaboravljam i čaroliju vode, čistoću njenog zvuka, bistru svežinu, gutljaje koji presecaju dah...
Kao devojčica boraveći kod rodbine na selu, ponekad sam s odraslima odlazila na šumski izvor.
I usred najžarkijeg leta, voda sa izvora bila je ledena i magično okrepljujuća - tek nekoliko gutljaja i osećaj kao da se celim telom zaronilo ispod njene površine.
Već odavno iz naših slavina ističe voda čiji su kristali izgubili svoje izvorne strukture, sumnjivo nabiramo nozdrve dok prinosimo čašu i odustajemo posle par gutljaja. Najpre smo kupovali flaširanu vodu, ali nije vredelo. Samo prva čaša je izazivala kakvo takvo zadovoljstvo, sledeća je donosila ukus ustajalosti, voda bez života. Poslednja novotarija u našoj kući je aparat za vodu, sve u želji da se dragocena tečnost ispija u većim količinama. I nekako ide teško s navikavanjem - sve preko tri čaše je veliki uspeh...
* * *
- Dobar dan, reče mali princ.
- Dobar dan, reče trgovac.
To je bio trgovac savršenih pilula koje gase žeđ. Čovek proguta jednu nedeljno i ne oseća više potrebu da pije.
- Zašto to prodaješ? upita mali princ.
- To je velika ušteda u vremenu, reče trgovac. Stručnjaci su proračunali. čovek uštedi pedeset tri minuta nedeljno.
- A šta radi za tih pedeset i tri minuta?
- Radi šta hoće.
"Kad bih ja imao, reče u sebi mali princ, kad bih ja imao slobodnih pedeset tri minuta, uputio bih se sasvim lagano nekom izvoru..."
----------* * *
Ali, još ponekad se dogodi čarolija otkrivanja i prepoznavanja, sudar svetova, odjek varnica podudarnosti, što je skriveno čekala U grupisanim rečima, u oživljenim notama, u nagoveštajima poluzaboravljenih snova.
I onda u jednoj sumornoj knjizi prepunoj patnje i strave, priči koja budi želju da ljudski rod zauvek iščezne tako nakazan i nepopravljiv, naiđeš na nokturno koji si pre dve decenije imala u prstima na završnom ispitu...
(knjiga: Pianista - Wladyslaw Szpilman)
* * *
Frédéric Chopin: Nocturne No. 20 in C-sharp minor (W. Szpilman)
http://www.youtube.com/watch?v=n9oQEa-d5rU
